IMO 2020 smanjuje emisije sumpora, ne CO₂

Pomorski prevoznici mogu birati između tri različite metode za smanjenje emisije sumpora iz svojih kontejnerskih brodova. Iako svako rešenje nudi značajno smanjenje emisije SOx, sva ona dolaze na ustupke kada su u pitanju emisije CO₂ ili drugih gasova staklene bašte. Oni se sastoje od:

• Korišćenja rafinisanih dizel goriva ili destilata kao što je brodsko gasno ulje (MGO), sa sadržajem sumpora ispod 0,5%. Ovo gorivo je skuplje od teškog loživog ulja (HFO).
• Instaliranja čistača za svoje brodove – u suštini mašine za pranje veša koja odvaja sumpor od ostatka goriva kada se sagore.
• Korišćenja alternativnih izvora goriva kao što je tečni prirodni gas (LNG). LNG zahteva prilagođene motore, ali je relativno jeftiniji za kupovinu. Zbog opasne prirode gasa, on ograničava tipove tereta koji se prevozi na brodu.

Studije se razlikuju o pravim ekološkim troškovima smanjenja emisije sumpora IMO 2020. Svaki metod smanjenja sumpora ima uočljive nedostatke koji, iako ne prevazilaze prednosti IMO 2020, opravdavaju dalje istraživanje i kreiranje politike.

Radeći sa pouzdanim partnerima, DHL može pomoći klijentima ne samo da smanje emisije sumpora, već i da doprinesu ubrzanju održive proizvodnje goriva i globalnoj dostupnosti. Evo primera sa pomorskim transportom tereta:

1. DHL predviđa emisije ugljenika koje će biti smanjene.
2. Odgovarajuća količina održivog brodskog goriva se „nabavlja“ i koristi na jednom ili više kontejnerskih brodova.
3. Prevoznici skladište održivo brodsko gorivo, ali samo treba da pokriju troškove konvencionalnog goriva. Razlika u ceni između konvencionalnog i održivog brodskog goriva određuje cenu za premiju održivog goriva.
4. Primena pristupa sa jednom atmosferom pojednostavljuje prebacivanje goriva, pošto održivo brodsko gorivo ne mora da bude na istim plovilima kao i kontejner čije emisije treba da budu smanjene.

Nisu sva goriva sa niskim sadržajem sumpora stvorena jednaka. Gorivo ulje sa veoma niskim sadržajem sumpora (VLSFO) se dobija mešanjem aditiva i takozvanih aromatičnih jedinjenja radi poboljšanja njegove efikasnosti i mazivosti. Ova aromatična jedinjenja, kao što su toluen ili benzen, mogu stvoriti crni ugljenik kada su u kontaktu sa vazduhom.

Crni ugljenik je aerosol koji nastaje nepotpunim sagorevanjem goriva, a Ujedinjene nacije ga smatraju pokretačem zagrevanja klime, pored toga što je toksičan za ljude. Studija koju je Nemačka dostavila IMO upozorava da prelazak sa HFO bogatog sumporom na VLSFO može povećati emisiju crnog ugljenika do 85%. Studija takođe ističe da brodovi koji rade pri manjim brzinama mogu povećati emisiju crnog ugljenika.

Da bi bili u skladu sa propisima IMO 2020, vlasnici brodova mogu da instaliraju čistače na svoja plovila. Ovi čistači „ispiraju“ sumpor oksid sa motora i izduvnih sistema plovila, omogućavajući korišćenje tradicionalnog HFO, sa sadržajem sumpora iznad 0,5%.

Ovi čistači dolaze u dve kategorije: sa otvorenom i zatvorenom petljom. Sistemi zatvorene petlje skladište otpadne vode na brodu i zahtevaju da se odlažu u namenske lučke objekte. Sistemi otvorene petlje, međutim, ispuštaju zagađenu vodu u okean, potencijalno nanoseći štetu divljim životinjama okeana. Zemlje kao što je Kina sada razmatraju sprovođenje politike koja bi ubuduće zabranila čistače otvorenog kruga iz njihovih priobalnih regiona.

Iako korišćenje LNG-a smanjuje emisiju CO₂ iz plovila, LNG se u suštini sastoji od metana – tehnički još uvek fosilnog goriva i gasa staklene bašte. Pored smanjenja emisije CO₂, Međuvladin panel Ujedinjenih nacija za klimatske promene preporučuje smanjenje emisije metana za 35% ili više do 2050. godine, u poređenju sa nivoima iz 2010. godine, kako bi se globalno zagrevanje zadržalo na 1,5° Celzijusa.

Iako proizvodnja i distribucija LNG-a može izazvati zabrinutost za emisiju CO₂, njegovo normalno sagorevanje unutar brodskog motora stvara manje emisije CO₂ nego kod HFO. Međutim, suboptimalan dizajn motora omogućava curenje, poznato i kao proklizavanje metana – kontinuirano ispuštanje metana u atmosferu. Takav fenomen naglašava važnost boljeg dizajna broda i motora, zajedno sa detaljnim i redovnim merenjem emisija na brodu. Ovo je delimično cilj Inicijalne strategije IMO 2050, koja se bavi tačkama koje su pokrenule studije predstavljene iznad – i otpremnici mogu da deluju već danas.

Biogoriva će ostati jedna odnajrealnijih alternativa tradicionalnim gorivima, bilo da su teška ili laka po sumporu, u narednih pet do deset godina. Važno je da se oni dobijaju od održivih sirovina, ali imaju prednost da su danas široko komercijalno dostupni. Uz dalju optimizaciju lanca nabavke i ekonomiju obima, oni bi se u budućnosti mogli nabaviti po još nižim cenama. Kada se uradi ispravno, i proizvodnja i upotreba biogoriva su takođe ekološki prihvatljiviji, jer su goriva biorazgradiva i mnogo manje toksična od fosilnih goriva.

Biogoriva obično uključuju:

• Biodizel: dobijen od biljnih ili životinjskih masti i alkohola, generalno se koristi kao aditiv za dizel goriva, sa mešavinom u rasponu od 2% (B2) do 100% biodizela (B100). Kada je napravljen od otpadne sirovine (ili HVO, za hidrotretirana biljna ulja) može se koristiti kao čisto gorivo.
• Bioetanol: koristi se kao dodatak konvencionalnom benzinu i obično se proizvodi alkoholnom fermentacijom kukuruza ili zrna. Najpoznatija verzija je E10, koja se koristi u putničkim automobilima i kamionima, mešavina 10% etanola i 90% benzina.
• Biokerozin: poznat i kao biodžet, proizvodi se od biljnih i životinjskih masti. Biodžet goriva mogu smanjiti emisije gasova staklene bašte u vazduhoplovstvu za bilo gde od 50% do 95% u poređenju sa fosilnim mlaznim gorivom.

Biogoriva postoje paralelno sa e-gorivima, koja su sintetička goriva proizvedena od vode i ugljen-dioksida. Pročitajte o e-gorivima i drugim napretcima u našem belom dokumentu o održivim gorivima u PDF-u (1,9 MB).

Umetanje rešenja: prelazak na održiva goriva

Razumevanje održivog upravljanja lancem nabavke

Pojmovnik za fokus na održivosti